Anksiozni poremećaji su stanja sa istrajnim i/ili teškim duševnim i telesnim simptomima koji nisu prateći simptomi drugog oboljenja. Anksiozni poremećaji se dele na poremećaje s neprestanim simptomima –tzv. generalizovani anksiozni poremećaj i na poremećaje s povremenim simptomima. Ovi potonji su ustvari fobije i panični poremećaji, a neretko i njihova kombinacija kao npr. panika sa agorafobijom.
Ono što je važno razumeti je da se anksioznost ispoljava velikom spektrom psiholoških i telesnih simptoma, ali da ne preti smrtnom opasnošću. U anksioznom ili paničnom napadu ljudima se čini tj. tako tumače svoje stanje, da će umreti, da im je vreme odbrojano što proizvodi još anksioznosti…ali se ne umire!
Ovde ću nabrojati neke grupe simptoma:
1) psihološki anksiozni simptomi: strašna predviđanja, razdražljivost, osetljivost na buku, slaba koncentracija, uznemirujuće misli…
2) telesni anksiozni simptomi koji se manifestiju kroz gastrointestinalni sistem kao npr. suva usta, teško gutanje, pojačani gasovi, česti pokreti creva…
3) telesni simptomi koji se manifestuju kroz respiratorni sistem kao npr. stezanje u grudima, otežan udah, ubrzano disanje…
4) telesni simptomi koji se manifestuju kroz kardiovaskularni sistem kao npr. lupanje srca,smetnje u grudima, utisak da nema otkucaja srca…
5) telesni simptomi koji se manifestuju kroz genito-urinarni sistem kao npr. često ili hitno mokrenje, neuspešne erekcije, menstruacione smetnje…
6) telesni simptomi koji se manifestuju kroz nervno-mišićni sistem kao npr. podrhtavanje, osećaj probadanja, zujanje u ušima, vrtoglavica, glavobolja, bolovi u mišićima, nesanica, konstantan umor…
Mnogi ljudi imaju kombinaciju različitih simptoma, ali bi valjalo da znaju da se ovde ne radi o tome da je oboleo neki organ ili neki sistem organa, čak naprotiv, lekarski pregledi pokažu upravo suprotno-da su telesno zdravi, a da se valja okrenuti svojoj psihi tj. duši. U početku pomažu lekovi jer ublažavaju simptome, ali da bi se izlečili potrebno je potražiti psihoterapijsku pomoć!
Autor: Snežana Tica