Stara narodna poslovica kaže „Upoznaj neprijatelja da bi ga pobedio“, a ja bih rekla prihvati svog prijatelja i pleši s njim. Napaviću kratak “profil ličnosti” panike, pa kom prijatelj, kom neprijatelj….

Ne znam da li znate da je panika svoje ime dobila po Panu sinu Hermesa i nimfe Driope. Pan se rodio s kozjim nogama, rogat i bradat. Njegov izgled toliko je uplašio njegovu majku da ju je obuzeo dotada nezapamćen strah, pa se takav strah još i danas naziva panični strah. Panova majka, jednostavno je pobegla glavom bez obzira i ostavila malog Pana samog. No, otac Hermes ostao je hladne glave, obradovao se i prihvatio sina takvog kakav je, uvio ga u zečju kožu te ga poveo sa sobom na Olimp i ponosno ga pokazao bogovima… Stari su Grci takođe verovali da strah i uznemirenost izaziva Pan svojim izgledom, ali i svojom pojavom plašio je ljude tj. izazivao paniku, pa je po njemu nastala reč panika.

Panika ili panični napad nije nikakav napad u pravom smislu te reči, već je to čovekov osećaj snažnog preplavljujućeg straha gde osoba misli da nema vremena ili kapaciteta da ga prevlada, već da će je sam strah prevladati, a ona poludeti ili izgubiti kontrolu. Kao i Panova majka, osoba koja paniči, ima potrebu da pobegne, pa su naizgled besmisleni pokreti uspaničene osobe u stvari njen pokušaj da se pronađe izlaz iz situacije.

Rečnikom mitologije bežimo od sopstvenog (ružnog, bradatog) straha, pretvarajući ga u ono sto on zaista nije.
Kao i strah koji ima za cilj da nas navede na akciju tako i panika kao njena nadograđena verzija ima za cilj da nas spase, održi u životu ili sačuva. No kao i Pana mi je tumačimo kao neprijatelja koji nam zagorčava život. Nije kriva panika već naše tumačenje panike. Kao i druge emocije ni ona ne ide sama već je praćena ili pokrenuta našim mislima i uverenjima (da ne vredimo, da nismo dovoljno dobri, nismo vredni postojanja, da ne smemo da grešimo, da moramo uvek biti najbolji…).

Tako da kada naredni put optužite paniku za Vaše ponašanje, mišljenje ili osećanje i pokušate da pobegnete od „nje“, zastanite, prihvatite je ponosno kao Hermes svoga sina, prebacite fokus svoje pažnje na stvari ili pojave oko vas. Psihoterapijski rad je usmeren ka pronalaženju uzroka pojačane anksioznosti kod osobe i njegovom razrešenju. Takođe psihoterapija pomaže da osoba prepozna strah, šta je dovelo do njega i nauči tehnike da sebe ne uvede u stanje panike. Tada možemo s ponosom da kaže panika pa pa.

Autor: Svetlana Savu