ŠTA JE PSIHOTERAPIJA?

Psihoterapija je proces u kome stručno lice koristeći poseban način komunikacije i različite psihoterapijske tehnike, pomaže čoveku da ostvari određene željene promene. Važno je naglasiti da je to poseban vid komunikacije i kontakta koji se uz međusobno poverenje ostvaruje tokom psihoterapijskog procesa.
Takođe je to i način lečenja psihičkih smetnji i/ ili poremećaja i može se sprovoditi uz farmakoterapijsko lečenje (lekove) ili bez njega.

KO SE MOŽE BAVITI SAVETOVANJEM I PSIHOTERAPIJOM?

Savetovanjem i psihoterapijom se mogu baviti obučeni stručnjaci iz oblasti psihologije, medicine, a danas i srodnih nauka kao što su npr. defektologija i socijalni rad. Podrazumeva dugogodišnju obuku nakon osnovnih studija i to tako što se pored širokog znanja iz oblasti psihologije i psihopatologije mora proći lična psihoterapija kao i rad sa drugima kao klijentima.

DA LI SE PREPISUJU LEKOVI?

Savetnik ili psihoterapeut, ako u isto vreme nisu i lekari tj. psihijatri, ne propisuju lekove već se pre svega bave istraživanjem kako psihološki funkcioniše čovek koji ima psihičke tegobe, zajedno sa njim. Na osnovu toga se bira kakve će se intervencije preduzeti. U osnovi ovog načina lečenja je međusobno poverenje i pre svega iskren i otvoren ljudski odnos, što ljudi obično doživljavaju kao posebno i upečatljivo iskustvo! Dobar psihoterapeut će nastojati da pruži veliku podršku, ali umeće i da frustrira klijenta da bi se postigao cilj .
Pogrešno je psihoterapijski odnos razumeti kao iskustvo u kome je psihoterapeut neko ko nešto radi za klijenta ili ima neki poseban ‘’recept’’, od čoveka se ovde traži da se suoči sa različitim životnim situacijama, sa samim sobom i ličnim iskustvom na proaktivan način i tako preuzme odgovornost za sopstveni život.

KOLIKO TRAJE PSIHOTERAPIJA?

Psihoterapija uvek traje neki vremenski period I najčešće se radi jednom nedeljno u seansama koje traju oko sat vremena. Za one koji se prvi put sreću sa ovakvim iskustvom terapeut obično predloži pet do šest susreta da bi se potom procenili efekti psihoterapije. Može da traje u kontinuitetu od nekoliko susreta pa do nekoliko meseci,a kod težih psihičkih stanja I duže!Istraživanja iz oblasti neuronauka ukazuju na promene koje se dešavaju tokom psihoterapije: u stvari,svako učenje,što je u svojoj osnovi I psihoterapija deluju na promenu moždane biohemije ,dakle procesi na nivou mozga se menjaju i učenjem,iskustvom a ne samo lekovima. Efekti koji se postižu je da se smetnje prevazilaze jer se čovek menja.

KOJI PROBLEMI SE TRETIRAJU PSIHOTERAPIJOM?

Psihoterapijom se tretiraju različiti psihički problem kao što su anksiozna stanja, panični napadi, fobije, depresivna stanja, emocionalne teškoće, psihičke posledice traumatskih iskustava, disfunkcionalni odnosi ali i mnoge teškoće koje su deo teških životnih iskustava, a koje čovek sam teško prevazilazi kao npr. preterana povučenost i bojažljivost, nesigurnost i zavisnost, nedostatak samopouzdanja, hroničan umor, nesanica, teškoće sa apetitom, razni telesni simptomi psihogenog porekla kao česte glavobolje, nezadovoljstvo sobom, preterana zatvorenost i stidljivost kao i razni neurotski simptomi adolescenata kao što su česti napadi besa, griženje noktiju, delinkventno ponašanje, problem sa ishranom itd.

KO JE OVDE ‘’LUD‘’?

I za kraj-ono što je možda najveći problem u psihoterapiji je veliki broj predrasuda koje se odnose na to da onaj koji potraži ovakav vid podrške je ‘’lud’’ i da time drugima daje do znanja da sa njim ‘’nešto nije kako treba’’. Pošto su predrasude po svojoj prirodi iracionalne teško ih je otkloniti, ali možda pomogne ako se pitanje postavi ovako – kako je moguće provesti ceo život u svojoj koži, a ne upitati se šta je ono što stvarno mislim, osećam, što mi pritiska dušu, šta moja psiha hoće i o čemu patnja koju osećam govori…zar nije ‘’ludo’’ ne potražiti odgovore na ova pitanja i ostati stranac sam sebi ?!