Category: Psihoterapija

Kako krenuti drugom ulicom?

Kako krenuti drugom ulicom?

By Svetlana Savu

„Prvi dan
Hodam ulicom.
Na trotoaru je duboka rupa.
Upadam u nju.
Izgubljena sam… Bespomoćna…
Traje večnost dok se ne izvučem.
Drugi dan
Hodam istom ulicom.
Na trotoaru je duboka rupa.
Pretvaram se da je ne vidim.
Ponovo upadam u nju…
Opet dugo traje dok se ne izvučem.
Treći dan
Hodam istom ulicom.
Na trotoaru je velika rupa.
Vidim da je još uvek tu.
Ipak upadam u nju… to je navika….
Znam gde se nalazim…
Odmah se izvlačim iz rupe.
Četvrti dan
Hodam istom ulicom.
Na trotoaru je duboka rupa.
Zaobilazim je.
Peti dan
Hodam drugom ulicom.“1

Kada razmišljam o svojim klijentima kojima ispričam ovu poučnu priču sa snažnim zaključkom često se ova vrlo jednostavna poruka učini kao „reč spasa“, kao nešto što niko od njih nije mogao da spozna svojim umom. Naizgled jednostavna, ali u praksi teško ispunjiva. Kako krenuti drugom ulicom? Kako se izboriti sa anksioznošću ili panikom, kako “preživeti” raskid, bolest, suočiti se sa problemom ili gubitkom? Da li često od šume ne vidimo drvo, pa ni izlaz iz problema ne gledajući ga kao nešto rešivo i prolazno već mu pridajemo magijski značaj umanjujući time naše kapacitete da ih rešimo jer nema čarobnog štapića ili ne znamo čarobne reči. Možda je za to kriva naša stalna potreba da problem rešavamo do iznemoglosti, a ne da tražimo druge opcije. Da li ovde naša kreativnost zapada u rupu, a pobeđuje ona racionalna leva hemisfera koja rešava situaciju kao matematički problem, a jedinstvene formule nema. Ponekad je rešenje sama spoznaja da problem postoji i njegovo prihvatanje, nekada svesnost o njegovom stvarnom značaju za naš život, a nekada jednostavno opraštanje od onoga što nas muči.

Ako ti se čini da nema izlaza ima ih još najmanje dva kaže izreka, a ja mislim poučena ovom izrekom da ako ti se čini da stalno upadaš u rupu vreme je da kreneš drugom ulicom- sigurno ih ima više od dve.

Autor: Svetlana Savu

1There’s a Hole in My Sidewalk: The Romance of Self-Discovery by Portia Nelson
1http://www.kreiranje-uspeha.com/index/200/1035/

Kojeg vuka hraniš?

Kojeg vuka hraniš?

By Svetlana Savu

Često kada započinjem psihoterapijski rad seansu počinjem upravo pitanjem: „Kojeg vuka hraniš?“. Priča o Čiroki Indijancu je obavezna „lektira“ koja se obrađuje na nekoliko seansi, a glasi ovako:

„ Jednom davno stari Čiroki Indijanac je svom unuku ispričao jednu životnu istinu:
– U duši svakog čoveka vodi se bitka, kao borba između dva vuka. Jedan vuk predstavlja: bes, zavist, ljubomoru, pohlepu, aroganciju, egoizam, strah… Drugi vuk predstavlja: mir, ljubav, ljubaznost, dobrodušnost, srdačnost, darežljivost, istinu, saosećanje, veru…
Mali Indijanac se zamisli. Sve svoje misli usmeri na dubinu dedinih reči, pa ga zapita:
– Koji vuk na kraju pobeđuje?
– Pobeđuje uvek onaj koga hraniš… “

Sve emocije su zapravo korisne za čoveka, bilo da su one prijatne kao što je to emocija sreće ili neprijatne kao što su to tuga ili strah. Neke od njih su pokretačke, neke nas pasiviziraju, a neke ispunjavaju ili umiruju…

U radu sa klijentima, naročito onim koji su u „ratu“ sa svojim strahom (pa od njega čak i sami strahuju), kao čest odgovor na pitanje da li vam strah koristi, klijenti odsečno odgovaraju sa NE, dok je odgovor na pitanje da li biste voleli da ga nema gotovo uvek DA. Zamislite da nema straha. Kako bi se zaštitili od želje da vozite brzo auto, poriva da uđete u more puno ajkula ili pokušaja da letite mašući rukama? Da nema tuge kao biste se privikli na gubitak ili kako bismo bez ljutnje menjali stvari koje nam ne prijaju?

Bilo kako bilo, emocije ne postoje same po sebi: ne postoji strah već čovek koji strahuje, ni tuga već čovek koji tuguje. Kao u priči o Indijancu pobeđuju one koje hranite, dajete im energiju ili snagu. Zaključak je jasan, ne upravljaju emocije čovekom već čovek svojim emocijama i mislima. Kada vas naredni put „spopadne strah“, „uhvati panika“, „preplavi tuga“ ili „ščepa bes“-zapitajte se zašto krivicu svaljujete na njih (Njihovo veličanstvo Emocije) i naravno neizbežno se zapitajte kojeg vuka hranite?

Svetlana Savu

 

Transakciona analiza

Transakciona analiza

By Svetlana Savu

 

 Transakciona analiza je psihoterapijski pravac koji ima za cilj razvoj ličnosti, ali i izmene određenih karakteristika ličnosti ili obrazaca ponašanja. Po svom pristupu klijentima vrlo je jednostavna, interesantna i lako razumljiva.

 Filozofija transakcione analize podrazumeva da su ljudi OK, da svaka ličnost ima vrednost, značaj, jednako pravo na uvažavanje. Svako (sa malo izuzetaka) ima pun kapacitet odraslog da misli. Ljudi odlučuju o svojoj životnoj priči i sudbini i te se odluke mogu menjati.

Klijent i terapeut preuzimaju zajedničku odgovornost za postizanje promene koju klijent želi da postigne što podrazumeva i otvorenu komunikaciju u njihovom radu, ali i poštovanje klijentove privatnosti.

Transakciona analiza pomaže da se otkrije kakva je struktura čovekove psihe, nudi teoriju komunikacije kao i teoriju razvoja deteta.  Kroz koncept životnog skripta objašnjava kako naši sadašnji obrasci ponašanja vode poreklo iz detinjstva i kako ih se kao odrasli pridržavamo čak i kada one proizvode rezultate koji su teški ili bolni za čoveka. Osim prepoznavanja TA nudi koncepte o načinima na koji možemo da ih prevaziđemo.

TA psihoterapija može biti korišćena individualno, grupno, u parovima i porodično, kako bi tretirala sve tipove psiholoških problema, od svakodnevnih životnih problema preko anksioznosti, paničnih poremećaja, fobija i depresija… TA se takođe koristi u obrazovnim ustanovama kako bi pomogla nastavnom osoblju i učenicima da ostvare punu komunikaciju i da izbegnu konfliktne situacije. TA se koristi u obuci rukovodećeg osoblja i u analizi organizacija. TA može biti korišćena u svakoj oblasti u kojoj postoji potreba za razumevanjem pojedinaca, njihovih relacija i komunikacije.

Ciljevi promene u TA:

  • autonomija (sposobnost da osoba sama donosi odluke koje smatra da su u njenom interesu),
  • svesnost,
  • spontanost,
  • prisnost-intimnost,
  • rešavanje problema ( kao suprotnost izbegavanju ili pasivnosti),
  • izlečenje kao ideal, a ne napredovanje učenjem novih izbora.
Psihoterapija

Psihoterapija

By Snežana Tica

ŠTA JE PSIHOTERAPIJA?

Psihoterapija je proces u kome stručno lice koristeći poseban način komunikacije i različite psihoterapijske tehnike, pomaže čoveku da ostvari određene željene promene. Važno je naglasiti da je to poseban vid komunikacije i kontakta koji se uz međusobno poverenje ostvaruje tokom psihoterapijskog procesa.
Takođe je to i način lečenja psihičkih smetnji i/ ili poremećaja i može se sprovoditi uz farmakoterapijsko lečenje (lekove) ili bez njega.

KO SE MOŽE BAVITI SAVETOVANJEM I PSIHOTERAPIJOM?

Savetovanjem i psihoterapijom se mogu baviti obučeni stručnjaci iz oblasti psihologije, medicine, a danas i srodnih nauka kao što su npr. defektologija i socijalni rad. Podrazumeva dugogodišnju obuku nakon osnovnih studija i to tako što se pored širokog znanja iz oblasti psihologije i psihopatologije mora proći lična psihoterapija kao i rad sa drugima kao klijentima.

DA LI SE PREPISUJU LEKOVI?

Savetnik ili psihoterapeut, ako u isto vreme nisu i lekari tj. psihijatri, ne propisuju lekove već se pre svega bave istraživanjem kako psihološki funkcioniše čovek koji ima psihičke tegobe, zajedno sa njim. Na osnovu toga se bira kakve će se intervencije preduzeti. U osnovi ovog načina lečenja je međusobno poverenje i pre svega iskren i otvoren ljudski odnos, što ljudi obično doživljavaju kao posebno i upečatljivo iskustvo! Dobar psihoterapeut će nastojati da pruži veliku podršku, ali umeće i da frustrira klijenta da bi se postigao cilj .
Pogrešno je psihoterapijski odnos razumeti kao iskustvo u kome je psihoterapeut neko ko nešto radi za klijenta ili ima neki poseban ‘’recept’’, od čoveka se ovde traži da se suoči sa različitim životnim situacijama, sa samim sobom i ličnim iskustvom na proaktivan način i tako preuzme odgovornost za sopstveni život.

KOLIKO TRAJE PSIHOTERAPIJA?

Psihoterapija uvek traje neki vremenski period I najčešće se radi jednom nedeljno u seansama koje traju oko sat vremena. Za one koji se prvi put sreću sa ovakvim iskustvom terapeut obično predloži pet do šest susreta da bi se potom procenili efekti psihoterapije. Može da traje u kontinuitetu od nekoliko susreta pa do nekoliko meseci,a kod težih psihičkih stanja I duže!Istraživanja iz oblasti neuronauka ukazuju na promene koje se dešavaju tokom psihoterapije: u stvari,svako učenje,što je u svojoj osnovi I psihoterapija deluju na promenu moždane biohemije ,dakle procesi na nivou mozga se menjaju i učenjem,iskustvom a ne samo lekovima. Efekti koji se postižu je da se smetnje prevazilaze jer se čovek menja.

KOJI PROBLEMI SE TRETIRAJU PSIHOTERAPIJOM?

Psihoterapijom se tretiraju različiti psihički problem kao što su anksiozna stanja, panični napadi, fobije, depresivna stanja, emocionalne teškoće, psihičke posledice traumatskih iskustava, disfunkcionalni odnosi ali i mnoge teškoće koje su deo teških životnih iskustava, a koje čovek sam teško prevazilazi kao npr. preterana povučenost i bojažljivost, nesigurnost i zavisnost, nedostatak samopouzdanja, hroničan umor, nesanica, teškoće sa apetitom, razni telesni simptomi psihogenog porekla kao česte glavobolje, nezadovoljstvo sobom, preterana zatvorenost i stidljivost kao i razni neurotski simptomi adolescenata kao što su česti napadi besa, griženje noktiju, delinkventno ponašanje, problem sa ishranom itd.

KO JE OVDE ‘’LUD‘’?

I za kraj-ono što je možda najveći problem u psihoterapiji je veliki broj predrasuda koje se odnose na to da onaj koji potraži ovakav vid podrške je ‘’lud’’ i da time drugima daje do znanja da sa njim ‘’nešto nije kako treba’’. Pošto su predrasude po svojoj prirodi iracionalne teško ih je otkloniti, ali možda pomogne ako se pitanje postavi ovako – kako je moguće provesti ceo život u svojoj koži, a ne upitati se šta je ono što stvarno mislim, osećam, što mi pritiska dušu, šta moja psiha hoće i o čemu patnja koju osećam govori…zar nije ‘’ludo’’ ne potražiti odgovore na ova pitanja i ostati stranac sam sebi ?!