ANKSIOZNOST I STRAH OD SMRTI

ANKSIOZNOST I STRAH OD SMRTI

’Nije sama smrt izvor sveg zla koje spopada čoveka,već strah od smrti’’

(Epiktet)

Veliki broj ljudi koji pati od anksioznih poremećaja  često govori o tome kako imaju izražen strah da će umreti  jer se jak anksiozni ili panični poremećaj  doživljava kao fatalan.Pošto su ovakva stanja praćena pojačanom  uzbuđenošću I napetošću organizma,onda se npr pojačan puls  tumači kao početak srčanog udara I posledično-smrti.

Kada u anksioznim tegobama dominiraju brige oko ličnog zdravlja odnosno bolesti troši se velika energija u potrazi za mogućim znacima oboljenja,obilaze lekari I traži ‘’dokaz’’ozbiljne bolesti,da bi se ona nekako izbegla a time I konačni ishod-smrt.

Neki ljudi opet,razviju fobije od napuštanja kuće ili od putovanja jer zamišljaju kako će im se sigurno ‘’nešto lose desiti’’ili imaju izražene strahove od smrti bližnjih,strah od bola I muke,strah od siromaštva,strah od neuspeha,strah od znanih I neznanih virusa I bakterija,znanih I neznanih bolesti….

U terapeutskoj  praksi ponekad susretnem osobu koja pred značajnim životnim odlukama I zaokretima počinje odjednom da ispoljava strah od smrti ili bolesti. Pritom su ovde navedeni primeri iskustava ljudi koji nisu ozbiljno  bolesni I ne preti im skorašnja smrt

Ponekad veza između načina života I straha od smrti nije tako očigledna,ali kako protumačiti želju npr veoma imućnog  čoveka sa stalnim, sebi datim zadatkom da teško radi,da bi obezbedio I ‘’osigurao’’ život  svih svojih potomaka…ili potrebu  mnogih da  imaju  ostavljen priličan novac  sa strane ‘’za zlu ne trebalo’’…Ili uzmite u obzir činjenicu da osiguravajuće kompanije ustvari odlično profitiraju na tome što se ljudi osiguravaju od invalidnosti,nesreće,teške bolesti,smrti.. u težnji da dodatno osiguraju  svoj  život,kao da se on tako može produžiti I kao da se tako garantuje  sigurnost!

Osvrnite se nakratko I na stalnu težnju da se ostane što mlađi I izgleda mladoliko,o čemu svedoči sve veći broj klinika za ‘’produžavanje’’ mladosti,jer je starost znak približavanja kraju života.

Dakle valja se zapitati čemu služi besomučna trka za sigurnošću I mladošću  u svim svojim oblicima?! Mnogi umni ljudi kažu da je zajednički imenitelj svih ovih primera-strah od smrti!

Šta dakle smrt čini životu?!

Počeću od toga da je tema smrti jako česta u savetovanju I psihoterapiji I da su se njome bavili svi poznati psiholozi I psihijatri,od Frojda pa na dalje…Takođe se ovom temom mnogo bavila I filozofija vekovima unazad… Jedan od poznatih psihoterapeuta je smatrao da nema osobe starije od 13 g.koja o ovoj temi nekad ne razmišlja.

Za psihoterapiju ovo je najznačajnija tema jer su problemi  u našem životu posledica strahova a smatra se da iza svih naših strahova stoji strah od smrti.Strah od smrti je bukvalno strah od kraja života I kao što se vidi ima različite pojavne forme.U radu s klijentima iskustvo pokazuje da oni ljudi koji imaju izražene simptome straha ,koji žive iscrpljujući se strahom od smrti,se ustvari plaše života .Često imaju doživljaj da žive prazno,neostvareno ili sa izraženim osećajem da im je život besmislen.Tako živeći sebe doživljavaju umrtvljenim I ne funkcionišu dobro jer strah od smrti zaustavlja život!

Radeći na mnogim svojim anksioznim tegobama,pre ili kasnije se stiže do teme smrti I značaja koji joj čovek pridaje. U procesu psihoterapije,čovek se suočava sa sopstvenim strahovima od smrti I što je bliže tome da proradi I pronađe mesto smrti u sopstvenom životu dešava se paradoksalna stvar a to je da se manje plaši smrti I živi potpunije I srećnije a anksioznost se umanjuje!

 

Dipl psiholog I psihoterapeut    Snežana Tica

Anksiozni poremećaji

Anksiozni poremećaji

Anksiozni poremećaji su stanja sa istrajnim i/ili  teškim duševnim i telesnim simptomima koji nisu prateći simptomi drugog oboljenja. Anksiozni poremećaji se dele na poremećaje s neprestanim simptomima –tzv. generalizovani anksiozni poremećaj i na poremećaje s povremenim simptomima. Ovi potonji su ustvari fobije i panični poremećaji, a neretko i njihova kombinacija kao npr. panika sa agorafobijom. 

Ono što je važno razumeti je da se anksioznost ispoljava velikom spektrom  psiholoških i telesnih simptoma, ali da ne preti  smrtnom opasnošću. U anksioznom ili paničnom napadu ljudima se čini tj. tako tumače svoje stanje, da će umreti, da im je vreme odbrojano što proizvodi još anksioznosti…ali se ne umire!

Ovde ću nabrojati neke grupe simptoma:
1) psihološki anksiozni simptomi: strašna predviđanja, razdražljivost, osetljivost na buku, slaba koncentracija, uznemirujuće misli…
2) telesni anksiozni simptomi  koji se manifestiju kroz gastrointestinalni sistem kao npr. suva usta, teško gutanje, pojačani gasovi, česti pokreti creva…
3) telesni simptomi koji se manifestuju kroz respiratorni sistem kao npr. stezanje u grudima, otežan udah, ubrzano disanje…
4) telesni simptomi koji se manifestuju kroz kardiovaskularni  sistem kao npr. lupanje srca,smetnje u grudima, utisak da nema otkucaja srca…
5) telesni simptomi koji se manifestuju kroz genito-urinarni sistem kao npr. često ili hitno mokrenje, neuspešne erekcije, menstruacione smetnje…
6) telesni simptomi koji se manifestuju kroz nervno-mišićni  sistem kao npr. podrhtavanje, osećaj probadanja, zujanje u ušima, vrtoglavica, glavobolja, bolovi u mišićima, nesanica, konstantan umor…

Mnogi ljudi imaju kombinaciju različitih simptoma, ali bi valjalo da znaju da se ovde ne radi o tome da je oboleo neki organ ili neki sistem organa, čak naprotiv, lekarski pregledi pokažu upravo suprotno-da su telesno zdravi, a da se valja okrenuti svojoj psihi tj. duši. U početku pomažu lekovi jer ublažavaju simptome, ali da bi se izlečili potrebno je potražiti psihoterapijsku pomoć!
Autor: Snežana Tica