Anksioznost se najlakše razume ako je ‘’prevedemo’’ na jezik koji je većini ljudi razumljiv-dakle može se razumeti kao strepnja, kao stanje manje ili više jake unutrašnje napetosti, ili kao stanje preterane zabrinutosti! U širem smislu bi se moglo govoriti i o osećaju nesigurnosti, tremi, preteranoj osetljivosti u smislu plašljivosti ili plašljivog iščekivanja… Može se zaključiti da većina ljudi u svom životu periodično-u određenim situacijama iskusi ovakvo stanje ili se u nekom dužem vremenskom periodu bori sa anksioznošću.
Valja razlikovati normalnu od preterane(abnormalne) anksioznosti: normalna anksioznost je odgovor na preteću situaciju i prate ga uz osećaj strepnje i fiziološke promene koje organizam pripremaju za odbranu ili bekstvo(‘’bori se ili beži’’ reakcija), a to su povećanje pulsa, krvnog pritiska, disanja i napetosti mišića, podrhtavanje, potreba za mokrenjem, preznojavanje itd. Preterana ili abnormalna anksioznost je sličan odgovor na preteće situacije, ali je nesrazmeran pretnji i/ili se javlja kada pretnje nema.
Postoji važna razlika između ove dve vrste anksioznosti-kod stanja preterane anksioznosti čovek je usredsređen na simptom tj. fokusira se na npr. ubrzan rad srca zbog kojeg počinje da bude zabrinut i tumači ga kao znak srčanog oboljenja. Pošto ovakve brige predstavljaju pretnju, pojačava se anksioznost i ulazi u začarani krug sopstvenog samozaplašivanja. U normalnoj anksioznosti, čovek je fokusiran na pretnju i procenjuje je u traganju za odgovorom na nju. Možda najbolje objašnjenje na koje sam nekad naišla, a pravi bitnu razliku je…’’zdrava osoba se bavi realnim problemom i traga za rešenjem, a neurotična (čitaj-preterano anksiozna) izmisli problem i krene da ulaže veliku energiju u njegovo rešavanje’’.
Autor: Snežana Tica